Подели

ПРЕТРЕС поводом жалбе у предмету Радована Караџића пред Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове у Хагу (Хашки механизам) биће одржан у понедељак и уторак, 23. и 24. априла.

Одбрана се нада да ће успети да докаже непостојање везе Караџића са дешавањима у Сребреници, што би утицало на висину пресуде.

Члан Караџићевог тима одбране – адвокат Горан Петронијевић – истиче за Срну да ће на овом претресу усмено бити презентовани ставови одбране и тужилаштва о међусобним жалбама и одговорима.

„Највећу наду полажемо управо у прекид било какве везе Караџића са догађајима у Сребреници.

Јер, ако се то докаже, а ми сматрамо да смо то показали и доказали и да сада само са правног становишта преиспитујемо одлуку првостепеног већа, онда они не могу остати без интервенције у висини пресуде“, појашњава Петронијевић.

Он наглашава да се одбрана сада не бави базом злочина о Сребреници, него инсистира на недостатку индивидуалне везе, односно везе индивидуалне одговорности Караџића са функције на којој је био и неких значајних навода из првостепене пресуде, првенствено о Сребреници.

Петронијевић наводи да је акценат на недостатку узрочно-последичне везе и било какве улоге или сазнања Караџића о Сребреници.

Он подсећа да се у фази првостепеног поступка одбрана бавила Сребреницом као базом злочина, односно разбијала читаву причу о Сребреници и тражила да се, између осталог, утврди шта се догодило, као и колико је људи тачно страдало.

Петронијевић наводи да је циљ био да се покаже да та прича о огромном броју убијених у Сребреници није тачна, да је број знатно мањи, те да су у њега убројани сви који су страдали у сукобима, заседама, међусобним обрачунима, као и они који су погинули током 1992, 1993 и 1994. године на том простору.

„Тада смо се бавили недостатком било какве геноцидне намере или било чега, као и оповргавањем саме квалификације тог дела као злочина геноцида. То смо све радили у првостепеном поступку“, напомиње Петронијевић.

Сада у овом поступку одбрана се углавном бавила прекидом индивидуалне одговорности, односно везе између индивидуалне одговорности Караџића и оног што судско веће сматра да се десило.

Петронијевић објашњава да одбрана сада учвршћује став првостепеног судског већа у вези са ослобађањем Караџића од оптужби за наводни геноцид у општинама, сматрајући да је он апсолутно исправан, али исто тако напада њихове ставове у осуђујућем делу пресуде.

Он је напоменуо да ће после овог жалбеног претреса уследити само статусне конференције све до изрицања коначне пресуде, што би, према предвиђањима одбране, могло уследити до краја године.

Говорећи о жалбеном претресу, Петронијевић је објаснио да је то процедура усменог изјашњавања, која је само једна врста кратког изношења већ познатих ставова одбране и тужилаштва.

„Презентација ће бити релативно кратка, односно, према нашим информацијама, три часа за тужилаштво и три часа за одбрану. Можда, евентуално, уз неко још додатно разјашњење, ако судском већу буде потребно“, наводи он.

Презентацију жалбе ће у једном делу изнети главни Караџићев адвокат Питер Робинсон, а у другом ће то учинити сам Караџић.

Претрес ће бити одржан у судници и згради Хашког механизма, у складу с налогом о распореду који је издало Жалбено веће.

Жалбени претрес ће почети уводном речју Теодора Мерона, председавајућег судије у том предмету, након чега ће Караџић и тужилаштво изнети своје усмене аргументе о жалби.

Караџић је у децембру 2016. године уложио жалбу Хашком трибуналу на пресуду, према којој је осуђен на 40 година затвора.

Извор: fakti