Подели

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ шије са 3:1 другопласираног у трци за председника Србије – показују последња истраживања агенције TNS Media Gallup која су се бавила ставом јавног мњења према могућим кандидатима на изборима који нас чекају у априлу. Грађани су се изјашњавали и о Вуку Јеремићу, Саши Јанковићу, Ивици Дачићу, Војиславу Шешељу…

Анкета спроведена на репрезентативном узорку, показује да Томислав Николић има поверење 41 одсто испитаника.

Другопласирани и трећепласирани – Јеремић и Шешељ – имају троструко мање гласова. Шта више, на  питање „да ли сте чврсто решени да гласате за овог кандидата“, чак 75 одсто испитаника је одговорило „да“ у случају Николића, док преко половине Јеремићевих потенцијалних гласача каже да размшља и о другима.

Тај податак је, са становишта политичке прогнозе, један од кључних за правилно тумачење резултата, јер се ураво стабилност подршке на српским изборима показује као – пресудни фактор.

С тим у вези, на питање „какво је ваше мишљење о политичкој личности“ испитаници су дали више позитивних него негативних гласова Николићу, док код другопласираног Јеремића ипак преовладавају негативни гласови.

Зато ће на изборима – који се очекују 9. априла – Николић имати такмаце само условно. И то ће бити избор између два човека: Николића и Јеремића. Самим тим, биће то опредељивање између два пута: српско – еврозијског и глобалистичко – евроатланстског.

Супротно очекивањима (базираним на предрасуди да национална политика има већу подршку на селу него у граду, и више на сиромашном југу него европском региону Војводина), анкета показује да Николић највеће поверење има – управо у Војводини и централно-западној Србији. За њега би гласао сваки трећи Београђанин, док следећа три могућа конкурента нису заједно добила подршку у Београду као Николић сам.

Скор се може приписати томе да грађани виде како Николић има „шири захват“ од других, јер је и за русофиле и за евроунијате неспорно да је развијајући традиционално пријатељство са Русијом успостављао и нову сарадњу у разноликом и хетерогеном свету.

Супротно тој слици, Јеремић је своје односе са Русима озбиљно нарушио. И на политичком,и на личном плану.

Почетком 2016. је у медије (и то високотиражне) “процурело“  да је као тек постављени шеф МИП-а, у дипломатским круговима оптужио руске структуре да су током званичне посете Москви покушали да га отрују и да је спашен реанимацијом у америчкој болници, за шта је Борис Тадић често знао да каже, да ли у шали или не, како је ту доживео стокхолмски синдром, односно да се заљубио у своје троваче.

За разлику од председника Николића, Вук Јеремић је отворено подржавао НАТО. Не само у прошлости. То је упадљиво радио у време док је био кандидат Србије за новог Генералног секретара УН. Бирачи ће се с лакоћом сетити великог фебруарског ицидента када је група студената упала на дебату о америчкој спољној политици и кроз конгресну салу хотела Метропол скандирала “Напоље НАТО фашисти. У организацији  ЦИРСД-а, модератор је био –  Вук Јеремић. Говор који је са те позиције одржао показао је или дирекнто лобирање за Клинтонову, или пуно несхватање реалних међународних односа (или оба). Доналда Трампа и Бернија Сандерса оценио је као “разљућујуће аутсајдере“   чијом је доминацијом био „изненађен јер Америка има најснажнију војску и привреду на свету, ниску незапосленост, а приступ здравственој заштити има више становника неко икад раније“ . Запитао се зашто не доминирају „прави такмичари“ када ето «у САД ствари изгледају доста добро».

Потом је у САД победио такмичар који је по Јеремићу био неправи. А победио је из разлога који Јеремић не разуме. Клинтонова је изгубила. Као, уосталом, и Вук Јеремић.

Међутим, Јеремић је нешто велико и профитирао – а то је да у српској јавности о њему благовремено почне да се гради лик српског партиоте. То се ради(ло) и преко овдашњих великих медија у западном власништву, као и светских гиганата као АФП и ББЦ који су – примера ради, лансирали тезу да Јеремић губи столицу у УН „због НАТО и Косова“. Тако је Јеремићева трка за „најпатриотскијег“ председника – и то уз помоћ глобалних медија – кренула из Њујорка.  Било је покушаја да се он карактерише као „руски играч“, али је Русија у финишу сама истакла да би „преферирала“ женског кандидата (односно кандидаткињу из Бугарске, земље у којој су управо победиле анти НАТО снаге).

Када крене кампања, биће много подсећања на политичке прошлости кандидата, а и ту однос ове двојице изгледа овако: док се Николићу бележи рани „грех“ србо-интеграција, дотле се Јеремићу министру спољних послова негативно бодује што је увео у Србију у прве НАТО интеграције – у Партнерство за мир. Пошто Срби имају обичај да гледају у Москву (и не само ми него  је „Тајмс“ објавио да кога помази Путин – тај је победник, од Асада преко Ердогана до Трампа), а Москва има обичај да сагледава реалност: а она је да је септембра 2007, делегација Владе Србије са Јеремићем на челу дефинисала Србију као део евроатлантског простора и у Бриселу, у седишту НАТО дефинисала сарадњу са НАТО. Сам Јеремић је рекао: „То је важан корак пошто смо ми последња земља на једном ширем евроатлантском простору која није приступила Партнерству за мир. То ћемо учинити“.

Тако је на темељ евроатлантских интеграција Србије бачена лопата и са српске стране. НАТО је интеграцију Србије у евроатлантски простор почео још 1999.

Јеремић је тада рекао да је Србији потребна подршка НАТО због Косова, али ту политичку логику никада није ни објаснио нити се ње одрекао.

Супротно томе, председник Николић је – децидно плашећи западне играче Платформом за свеобухватно решење за КиМ- у два наврата спречио да Србија потпише правно обавезујући споразум о нормализацији и добросуседским односима са КиМ. Бранећи државни интегритет, са Владиних леђа је тиме скинуо бреме које је немилице навалила Ангела Меркел. Гледајући из руског угла – он је спречио да се територија АП КиМ потпуно измакне српској (посредно и  руској) контроли као регија од виталне важности за НАТО на јужној капији Европе. Зато смо, уосталом, и бомбардовани – а међу првим НАТО потезима је био да на АП КиМ инсталира највећу  базу у Европи.

Аналитичари сматрају да је у овом моментуму глобалне прерасподеле моћи, управо  однос према истоку и западу кључан за рејтинге кандидата (ако се изузме и то што Николић предњачи огроман технички апарат СНС) и зато подвлаче да Николић и нема конкуренцију.

Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње верује да је глорификовање Јеремића у медијима очајнички покушај опозиције да нађе кандидата који може да парира кандидату владајуће странке.

Међутим, грађани се Јеремића „ипак не сећају толико по добром, јер је био представник власти  која је изместила одлучивање о КиМ из УН и пребацила то питање у Брисел, а на Косово довела Еулекс“.

Поводом подршке Николићу, Деђански упозорава да је „слика о нејакој подршци грађана прављена само у медијима“.

– Николићу у прилог у народу иде његова избалансирана спољна политика. Влада и премијер, реално гледајући, повлаче већу одговорност за поступке, али један тон и правац и даје председник Србије. Олакшава Влади, јер ако се председник не сложи са неком од њених позиција, она може да каже: имамо реални проблем у неслагању председника који је изабран на изборима вољом грађана. Николић тако максимално користи легитимитет који председник државе има, и показује оно што грађани мисле. А, с обзиром на то да има оволику подршку грађана – његова политика одговара народу и његовом интересу, оцењује Деђански.

Када грађани погледају дијаметрално, имају Вука Јеремића као део глобалне хипер елите чија политика је само мало спецификована на националном плану, али и даље зпадна политика према Балкану. Таквим речима уредника листа „Национални интерес“, Милош Кнежевић у први план ставља чињеницу да је Јеремић западни играч и да висок рејтинг има – тамо.

– Он је ђак са запада. Човек је пулен западних структура – евроатлантских и евроамеричких. Нема неку своју оригиналну политику. Чак и унутар деловања у самој ДС. Оно што њега обележава је изванредна политичка технологија: сналажљивост у институцијама и организацијама између којих се креће, као и висок рејтинг међу припадницима хипер елите глобалног типа (с обзиром да је био кандидат за генералног секретара УН, а сада се кандидује за председника Србије).

Сетићемо се да је лобирао за НАТО. Па ћемо се сетити да Колинда Крабар Китаровић је такође била део НАТО структуре. Међу еврократама и премијерима и председницима има доста људи који су били у НАТО структурама на врло високим положајима. Обележје хипер елите и јесте циркулација њених припадника на националним и државним плановима диљем Европе. Могла би се направити изванреднаредна статистика да се види колико је таквих људи распоређено на врло важна места, не само у ЕУ, него на Балкану, у јужнословенским републикама. Па онда – што да не – видети каква је ситуација и у Србији, јер и у Србији постоје такви људи, указује Кнежевић.

Николићеву „склоност ка националним темама, традицији и руском и кинеском фактору“ које су  „у првом плану његове политике“, Кнежевић објашњава тиме да се председник државе у последње две-три године тако другачије профилисао да је и сам систем владања у Србији постала специфична кохабитација унутар једне странке (с тим да јавност никада није чула да Вучић и Николић имају драматичне неспоразуме и логично је да СНС подржи Николића).

Дакле, кроз радне биографије првог и другопласираног потенцијалног кандидата за председничке изборе, у континуитету се види са једне стране сарадња, а са друге стране супротстављање НАТО пакту. Срби то бодују  без обзира на покушаје да им се преко ИПАП пројеката „испере мозак“до границе да забораве да су бомбардовани или да од последица још умиру (мада НАТО сипа велике паре да се агресивном медијском кампањом релативизује допринос који уранијум има на драстично повећање броја оболелих од смртоносних канцерогених обољења код одраслих и деце).

На све ове аргументе којима експерти тумаче рејтинге, треба додати да Срби воле да прате моду, а она је на глобалном нивоу таква да се иде ка ресуверенизацији. Трендсетер је несумњиво Владимир Путин – који је пре неки дан већ четврти пут за редом проглашен у Тајмсу за најутицајнијег човека на свету. Истовремено, завладала је и глобална манија за референдумима. Из та два произилази и да наши бирачи већ осећају да су предстојећи избори домаћи мини – реферндум, где се први пут (чак и у власти) говори о алтернативама Западу (а још је амбасадор РФ Конузин позвао Србе да се прикључе животној снази Русије). Ту је потпуно јасно који кандидат заступа који тас на клацкалици.

Готово сви избори у Србији носили су епитет „судбоносни“, „историјски“, „пресудни“. Такав третман ће имати и наредни председнички. С тим да се у свету сада по први пут стварају глобални потреси чије силе својом инерцијом заиста могу нешто у Србији и да преломе.

Део резултата анкете:

Молим вас, реците ми које личности са наше политичке и јавне сцене ви видите као могуће кандидате за председника Републике Србије?

      N %
  Алкександар Вучић 141 23.5
  Томислав Николић 151 25.2
  Ивица Дачић 32 5.3
  Војислав Шешељ 55 9.2
  Вук Јеремић 31 5.2
  Саша Радуловић 6 1.0
  Саша Јанковић 13 2.2
  Зорана Михајловић 4 .7
  Борис Тадић 11 1.8
  Драган Шутановац 10 1.7
  Чедомир Јовановић 11 1.8
  Расим Љајић 8 1.3
  Бошко Обрадовић 8 1.3
  Александар Шапић 4 .7
  Вук Драшковић 2 .3
  Драган Марковић Палма 5 .8
  Маја Гојковић 2 .3
  Неко други 37 6.2
  Не знам 64 10.7
  Без одговора 5 .8
  Тотал 600 100.0

Да ли сте чврсто решени да гласате за овог  кандидата?

  Чврсто сам решен да гласам за овог кандидата Размишљам и о другима
Томислав Николић 75.0% 23.0%
Вук Јеремић 34.7% 53.1%
Војислав Шешељ 65.5% 32.7%
Саша Јанковић 60.0% 40.0%

 

САМО ГЛАСАЧИ: Ако би се на листи у другом кругу нашла само два кандидата, Томислав Николић и Војислав Шешељ, за кога бисте ви гласали?

  N %
Томислав Николић 299 72.6
Војислав Шешељ 113 27.4
Тотал 412 100.0

САМО ГЛАСАЧИ: Ако би се на листи у другом кругу нашла само два кандидата, Томислав Николић и Саша Јанковић, за кога бисте ви гласали?

  N %
Томислав Николић 314 72.0
Саша Јанковић 122 28.0
Тотал 436 100.0

 

САМО ГЛАСАЧИ: Ако би се на листи у другом кругу нашла само два кандидата, Томислав Николић и Вук Јеремић, за кога бисте ви гласали?

  N %
Томислав Николић 282 60.4
Вук Јеремић 185 39.6
Тотал 467 100.0