Подели

nikolicПредседник Републике Србије Томислав Николић одговорио је на актуелна питања, након отварања Почасног генералног конзулата Србије у Санкт Петербургу.

Руски експрес објављује интегралну верзију изјаве:

Питање: Јуче сте отворили наш Конзулат, а многи западни медији протумачили су то као корак ка захлађивању односа са Западом, да ли је то тачно?

Николић: То је, чини ми се, обновљена идеологија хладног рата да мораш да будеш са мном, а ако ниси, онда си против мене. Србија то избегава и никада се неће сврставати у овом сукобу који је евидентан између Европске уније, с једне стране и Руске Федерације, са друге стране. Ми ћемо сарађивати и са једнима и са другима, желимо да будемо чланица Европске уније, али никад нећемо да прекидамо односе са Руском Федерацијом, ако то неко може да разуме. То је друга политика од оне којом се Запад бави политика која каже: Или ћеш под моје крило или ћеш да нестанеш! Дакле, Санкт Петербург је град у којем би свака држава желела да буде представљена, он је оличење Русије макар толико колико и Москва. Ми смо везани за Санкт Петербург, у историји је било много значајних личности, Срба, које су овде удариле печат руској дипломатији. Велике руске војсковође су пореклом Срби.

Чекало се да господин Тимченко прихвати да буде Почасни Конзулат, а припреме су трајале три године. Вероватно је он имао своје разлоге када је рекао да би то драге воље учинио, али мисли да није време. Мени је било сасвим свеједно што се он налази на некаквим листама и сам сам био на тим листама и знам како се људи осећају. Због тога уопште нисам живео лошије, али знам да је то било уперено против целе државе и да су страдали они који су били најнезаштићенији и најслабији.

Дакле, отворили смо Почасни конзулат и нисам претпостављао да ће неко у свету имати било шта против тога, али изгледа да је пут ка захлађењу односа много више изграђен него што је могу да претпоставим. Србија је свесна тога, али ми другачије не можемо, не можемо сами себе да мењамо, да мењамо вековно понашање државе. То није могуће! Не уклапамо се ни у Исток ни у Запад. Ми смо Србија и хоћемо и са једнима и са другима. Онај ко нас жели ту смо, а онај ко нас не жели мораће да објасни шта има против Србије.

Питање: Док смо овде из Србије стижу вести да сте се пре неколико година састали са Богољубом Карићем. Да ли сте тада били председнички кандидат или нисте?

Николић: Лоше по мене било би да се неко мој разболео код куће док сам у посети Русији. Да, срео сам се, није то било тако давно. Срели смо се за време војне параде у Москви у хотелу у који нас је сместила руска администрација. Срели смо се, ми смо стари познаници и пријатељи. И данас мислим да је он политички прогоњен, он је у Русији потпуно слободан човек. Извршена је провера пословања руских фирми за које се он терети овде. Ако бих га случајно срео и данас бих пред вама попио кафу с њим. Какве то везе има и зашто би то била лоша вест по мене? Он јесте говорио на тему када ће бити скинута оптужница против њега. Рекао сам му да не очекује да неко у Србији оде и каже – Богољубу Карићу скините оптужницу. То време је прошло! Баш тако сам му и рекао: „Богољубе прошло је време кад је могло да се каже оптужите Богољуба или скините оптужницу против Богољуба!“. У Србији се тиме баве правосудни органи.

Да ме је неко питао, рекао бих видо сам га и пре, а знам да је имао и контакте са медијима па би нас све сад требало заједно покупити и саслушати, дакле, мене и новинаре и видети шта смо ми то са њим ковали против Србије. Сви знају да не утичем на правосуђе, а њему нећу ни на који начин ни да отежам ни да олакшам, али срести човека у Москви и окренути главу, то не личи на мене тим пре што њему лично ништа не замерам.

image-0-02-03-34ebb87057951d7706c3562288ec44131adb23468b863d925fa04af8c6dc6d27-v-1

Питање: Србија је у деликатном тренутку, да ли мислите да Србија треба да прекине разговоре са Бриселом поводом Трепче?

Николић: Разговоре са Бриселом никада не треба прекидати. Увек кад сам могао, поводом одласка наших представника у Брисел са представницима приштинске администрације, упозоравао сам да пред собом имају два супарника – представнике Европске уније и представнике приштинске администрације. То се никад није променило. Увек ме је болело када ме известе да се нешто наше није могло остварити и да се не уклапа у приштинско законодавство, приштински Устав. Рекао сам им питајте их да ли Србија има Устав? Како то ми све уклапамо и гутамо много тога и много држаних ингеренција преносимо на ту нашу Покрајину, свесни да она непрекидно говори да је независна и да све што од нас не може да добије иде да билатерално тражи у многим организацијама и државама? Сами знате да су у многе организације ушли након гласања у тим организацијама, успели само да их спречимо да уђу у УНЕСЦО.

Мислим да је време да са Бриселом мало другачије разговарамо и да ми коначно сазнамо од Брисела ту велику тајну, шта ће бити на крају нашег пута ка Европској унији, да ли ће бити тог услова и ултиматума да ми прихватимо независност Косова и Метохије како бисмо постали члан Европске уније? И шта Брисел мисли о отимању имовине?

На западу, у свету либералног капитализма, који смо и ми прихватили, приватна и државна својина су неприкосновене, а ратови се воде када неко хоће држави да отме део територије и њену имовину. Мислим да је Александар Вучић добро рекао, хајде да утврдимо колико је ко учествовао у свему томе. Ми смо учинили велики гест када смо омогућили бившим републикама, а данас независним државама, да са нама учествују у сукцесији имовине па сад са онима који су се оружјем оцепили делимо амбасаде и продајемо их да бисмо узели који динар. Данас свако ко је отишао из заједничке државе тражи неки свој део, још само треба да нам косовска администрација отме имовину у чијем стварању уопште није учествовала. То превазилази моје моћи да о томе разговарам као да се баш ништа не дешава. То превазилази моћи преговарача, Србија то неће моћи да трпи, а како даље треба да седнемо и разговарамо. У то треба умешати и Народну Скупштину, она треба да заседа и донесе коначни извештај о томе шта се дешава, да јој влада Србије предложи одлуку, декларацију или резолуцију и ако то усвоји да се сви понашамо у складу са захтевима Скупштине.

Питање: Са вама је у Санкт Петербургу амбасадор Руске Федерације, да ли се нешто више зна о посети премијера Русије Дмитрија Медведева Београду?

Николић: Мислим да ту посету треба померити за почетак идуће године!