Подели

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Томислав Николић данас је у северној руској престоници Санкт Петербургу отворио почасни Генерални конзулат Републике Србије у Руској Федерацији. За Почасног генералног конзула је именован Генадиј Тимченко.

nikolic-timcenko1У поздравном говору на свечаној церемонији отварања којој су присуствовали званичници Србије и Руске Федерације, представници СПЦ и РПЦ и представници дипломатског коора, шеф српске државе је истакао да ће Србија вечито бити захвална Русији, пре свега председнику Путину, на искреној подршци у очувању нашег територијалног интегритета и заштити наших националних интереса на међународном плану.

nikolic– Велики визионар који својим грађанима обезбеђује лепшу и мирнију будућност, данас је ослонац за многе недовољно јаке народе угрожене силом, и најважнији ослонац у борби против великог светског зла – тероризма, истакао је Николић.

Он се посебно захвалио и Генадију Николаевичу Тимченку који је „несебично и посвећено, с љубављу учинио све да бисмо данас свечано и поносно предали ово здање нашим братским народима“.

-Ваше име наставља светлу традицију српско-руских дипломатских односа започетих давних дана, још у раном средњем веку, и настављених управо овде, у граду ретке лепоте и великог значја.Уверен сам да ћете часно и одговорно заступати интересе наше отаџбине на добробит наших братских држава и народа,рекао је Николић.

Конзулат је, према Николићевим речима, управо смештен у Санкт Петербург јер је Србија већ од 1879. године и у време царске Русије, имала своје стално посланство у том граду. „Отварањем Конзулата, још једном сведочимо смисао и значај савременог стратешког партнерства Србије и Русије. Учвршћујемо сјајну историјску вертикалу духовне и културне блискости коју као наслеђе синова из исте породице вековима преносимо са генерације на генерацију. Свака генерација је дужна да том наслеђу дода нешто што је повесно слово њеног доба. Од данас, то драгоцено вишевековно завештање постаје богатије за ово здање, ову институцију, рекао је Николић.

Окупљене је подсетио на славне Србе који су нарочито од 18. века као дипломате, официри или професори дали свој допринос слави и снази Руске империје: грофа Саву Владиславића Рагузинског, Михајла Милорадовића губернатора Санкт Петербурга, Теодора Јанковића Миријевског оснивача Министарства просвете царске Русије и Атанасија Стојковића – члана Руске академије наука и српског монаха Лазара Хиландарца који је направио сат на вратима Кремља, чијим откуцајима сваког деветог маја почиње величанствена војна парада на Црвеном тргу.

Николић је зато конзулату поклонио портрете Владисавића и Милорадовича и гравуру на којој Лазар Србин гради Кремаљски сат.

Српски председник је истакао да Србија не заборавља вишевековну помоћ царске Русије српским црквама и манастирима и борби српског народа за ослобођење и уједињење, те да је иза нас низ заједничких историјских борби српског и руског народа кроз векове. „Многи и данас гледају с подозрењем на ту сасвим природну блискост и сарадњу“, упозорио је Николић и указао да је на стогодишњицу од почетка Великог рата, у центру Београда постављен споменик јединственом руском цару Николају II Романовом који стао је уз Србе у одсудном тренутку 1914. године „Србија је пуна заједничких хумки српских и руских војника који су у оба светска рата гинули један поред другог за слободу“, истакао је Николић.

20161012_143444Он је упозорио да искушења која данас стоје пред нама „нису мања од оних пред којима су стајали наши преци“.

– Само питање: колика је цена слободе, не постављајте Србима и Русима. Много живота смо изгубили да бисмо живели слободни и у миру, знамо његову истинску вредност и посвећени смо његовом очувању. Искрено верујемо да овај наш савремени свет, прожет различитим видовима интеграција али и сукоба, може да буде безбедан само уз узајамно уважавање народа и држава. Уз поштовање међународног права, мерен једнаким аршином за све, поручио је на крају Николић.

Потом је помоћник министра спољних послова Републике Србије за конзуларне послове амбасадор Драган Момчиловић, уручио Почасном генералном конзулу Генадију Тимченку Патентно писмо којим је постављен на нови положај.

Захваљујући на указаном поверењу и постављењу на ову високу функцију Генадиј Тимченко указао је на богату духовно- културну традицију српско-руских односа и оценио да је управо то културно и духовно наслеђе онај темељ који лежи у основи топлих односа Србије и Руске Федерације.

Тимченко је председнику Републике Србије уручио преписе Вукановог и Маријиног јеванђеља који су од посебног значаја за српско културно и духовно наслеђе.

marijinog-jevandjeljaДанашњој церемонији су између осталих присуствовали и директор“ Гаспрома“Алексај Милер, генерални директор „Гаспромњефта“Александар Дјуков, Владимир Јакуњин, владика Моравички Антоније и владика Јегоревски Тихон.

Почетак рада Почасног генералног конзулата обележило је и потписивање три споразума из области науке и културе.

Први Споразум о сарадњи између Научно-истраживачког института за дечју ортопедију «Турнер» и Медицинског факултета Универзитета у Београду потписали су члан Руске академије наука, професор доктор Алексеј Георгијевич Баиндурашвили и декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, проф. др Небојша Лалић.

Други Споразум о сарадњи између Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду потписали су директор Александар Иванович Висли и проф. др Александар Јерков.

Трећи Споразум Анекса о Сарадњи између Руског државног педагошког универзитета «Александар Херцен» и Филолошког факултета Универзитета у Београду потписали су в.д. првог проректора проф. др Дмитриј Бојков и декан проф. др Љиљана Марковић.

У Почасном конзулату тврде да су потписани споразуми само почетак њиховог рада и најављују да ће интензивно радити на успостављању и развоју свестране сарадње између Србије и Руске Федерације у свим областима живота и рада.

Свечаност је затворена изложбом посвећеној 140. годишњици српско-турског рата коју су заједнички приредили Историјски музеј Србије и Амбасада Републике Србије у Руској Федерацији.

О изложби посвећеној овом рату у коме је на челу српске војске био руски генерал Михаил Черњајев, говорио је министар за културу владе Републике Србије Владан Вукосављевић.

vladan-vukosavljevicУ свечаном делу програма руску и српску народну и духовну музику изводио је познати санктпетербуршки Академски хор Капела.

БИОГРАФИЈА ГЕНАДИЈА ТИМЧЕНКА

Генадиј Николајевич Тимченко рођен је 1952. године у Лењинакану у Јерменији, 1976. године завршио је лењинградски Институт за војну механику. Након студија радио је као инжењер у Министарству за спољну трговину СССР-а.

Од 1991. године ради у финској фрими Urals Finland Oy, која је 1995. године преименована у International Petroleum Procucts Oy (IPP) у коме постаје прво заменик, а потом и генерални директор.

Године 1997. Тимченко, заједно са својим финским партнером Торнбјорном Торнквистом, оснива компанију Gunvor која постаје водећи дилер у области енергетике. Преко компаније Gunvor нафту су продавале познате руске државне компаније као што су Ростефт и Газпромнефт, али и приватне ТНК-БП и Сургутнефтегаз.

Промет фирме Gunvor у 2010. години био је 71,7 милијарди долара, а за 2011. годину износио је 87 милијарди долара.

На Међународном економском форуму у Санкт-Петербургу 2013. године Генадиј Тимченко представио је нову инвестициону групу Volga Group која је објединила целокупну његову имовину.

Тимченко је носилац француског ордена Легије части који је својим радом на организовању сталне поставке изложбе руске уметности у Лувру, подршци у раду Руског музеја и помоћи организацији шаховског турнира Меморијал Алехина, значајно допринео јачању руско-француске сарадње и пријатељства.