Подели

Федерална служба обезбеђења (ФСО) је моћна мултифункционалн а и крајње затворена организација. Тешко да се међу руским оружаним структурама може наћи нека која је под већим велом тајне од ове. О делатности ФСО могу се само правити претпоставке. Јавности нису доступни никакви подаци о операцијама нити било какви извештаји. На челу ове службе 16 година је био генерал армије Јевгениј Муров. Он је стари саборац Владимира Путина. Као и руски председник, Муров потиче из оружаних структура Санкт Петербурга. У четвртак 26. маја председник је ослободио Мурова дужности и на ту функцију поставио његовог досадашњег заменика, московљанина Дмитрија Кочњева.

Ослобађање Јевгенија Мурова дужности доводи се у везу са чињеницом да је он већ у годинама у којима по закону не може више радити у државној служби. У новембру прошле године Муров је напунио 70 година и медији су већ одавно писали о његовој неизбежној смени. Један од најутицајнијих људи Русије постављен је на место директора ФСО само 11 дана након Путиновог доласка на чело државе. Кажу да је он од тада све време био на истој позицији, и ево, дочекао је да са почастима оде у пензију.

О новом изабранику се готово ништа не зна. Кочњев је човек без биографије. На сајтовима Кремља и ФСО о њему нема ни речи. Зна се само да је од краја 2015. године руководио службом безбедности председника државе (део ФСО), а његова жена је 2015. године, према декларацијама о примањима, зарадила 58,1 милион рубаља (око 830.000 долара). То је више од зараде свих осталих службеника овог ресора. Па ипак, о структури на чије чело сада долази Кочњев постоји нешто више информација, и поред све њене затворености.

Особа број један

ФСО вуче своје корене из једне управе КГБ-а – државног органа совјетског периода са крајње широким овлашћењима. Поменута управа је била одговорна за безбедност првих људи у држави, као што сада за ту исту безбедност одговарају службеници ФСО. Највише се зна о тој њиховој обавези да обезбеђују „особу број један“. Већ 15 година се прича да за најризичније председникове подухвате (попут роњења у батискафу на дно Бајкала или пилотирања ловачким авионом) службеници ФСО користе Путиновог двојника.

Ти службеници су понекад обучени у црна одела и носе у ушима микрофон, а понекад су у обичном оделу умешани у гомилу. У овој служби раде најповерљивији људи. Додуше, ни они понекад не одолевају искушењу да направе селфи на радном месту и поставе га у друштвене мреже. Новинари тврде да су често наилазили на сличне фотографије, а наводно и на личну информацију о неком безбедњаку из ФСО. Узгред, ФСО не обезбеђује само председника него и судије, сведоке, званичнике, а такође објекте државне администрације попут Кремља и Државне думе. Па ипак, то је само један од многих задатака (и могућности) ове службе. Под руководством генерала Мурова Федерална служба обезбеђења се свим силама трудила да добије нова овлашћења и статус главне специјалне службе Русије. У томе јој је највећи ривал била Федерална служба безбедности (ФСБ), и у томе је, по свему судећи, победио ФСО.

Контрола милијарди

Средином 2000-их је ФСО поред осталих специјалних службиучествовао у оштрој конфронтацији оружаних структура из најближег окружења руског председника. Скривена борба се водила за блискост са „особом број један“, али и за контролу новчаних токова, имовину и ресурсе. Конфликт је 2007. године ушао у отворену фазу и тада су о „сукобу међу специјалним службама“ говорили најпознатији медији Русије, али и сами шефови специјалних служби.

ФСО се сукобио са ФСБ-ом (и из тог сукоба тада није изашао као победник), као и са Администрацијом председника, где су „Путинови чувари“ однели победу. Битка се водила око државне имовине. Наиме, под влашћу Администрације председника били су санаторијуми, грађевинске и саобраћајне организације, комбинати који обезбеђују храну за федералну власт, као и државне некретнине у иностранству и десетине девелоперских пројеката. Данас, међутим, како пише издање РБК, према Јединственом државном списку, ни једна председничка резиденција није под влашћу Администрације председника него је регистрована или на Руску Федерацију, или на ФСО.

Међу сталним „активама“ Федералне службе обезбеђења је и предузеће „Атэкс“, компанија-ћерка ФСО која је основана 2003. године одлуком Јевгенија Мурова. Она је била одговорна за изградњу објеката од федералног значаја, руководила је државним буџетом одређујући с ким ће се потписивати државни уговори и расписујући тендере вредне милионе и милијарде рубаља (на пример, тендер за рестаурацију зидова и кула Кремља, Лењиновог маузолеја или Конзерваторијума „П. И. Чајковски“).

Социолошка истраживања за председника

Ни то, међутим, није све. ФСО је заиста скоро свемоћна служба. Њени људи имају право да врше оперативну истрагу, да прислушкују разговоре, отварају писма, приводе грађане, претресају станове и конфискују аутомобиле.

Обезбеђујући одговарајуће ресоре и објекте државне администрације, службеници ФСО наравно, одговарају и за путеве дуж којих су ти објекти смештени. Под њиховом контролом је свака дванаеста улица Москве, а о свима који имају среће да живе у тим улицама увек се води досије.

Успут се ФСО бави социолошким истраживањима везаним за становништво. Подразумева се да су то истраживања затвореног типа. Ти подаци се прикупљају за руководство земље и сматра се да се управо на њих ослањају и председник и Савет безбедности Русије и влада, и да се на основу тих података доносе одлуке. Испитује се популарност страначких лидера и опозиције, врши се мониторинг социјално-економ ске ситуације у регионима… На пример, ако је неки губернатор поднео оставку због губитка поверења власти, онда је у тонајвероватније умешан и ФСО.

Једно од најновијих проширења овлашћења ове службе је стварање и развој руског сегмента интернета за државне службенике. Сада ФСО одговара и за заштићене и шифроване канале везе.

Руска реч