Подели

Награђени писац романом „Иследник” остварује висок уметнички домет, приповедним поступком, темом и препознатљивим стилом репрезентативним за савремени српски роман, пише у образложењу жирија.

Добитник НИН-ове награде критике за најбољи роман на српском језику у 2015. години је Драган Великић за дело „Иследник” у издању београдске „Лагуне”. Великић је иначе шездесет други добитник НИН-ове награде, на 65. годишњицу обновљеног недељника НИН. Познатом писцу ово је друго НИН-ово признање у каријери, којим је овенчан и 2007. године за роман „Руски прозор”. НИН-ова награда од ове године додељује се под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Колико је ове године било тешко одлучити се за најбољег показују и подаци да су за награђену књигу гласали чланови жирија Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Тамара Крстић, док је Јасмина Врбавац свој глас дала роману Светислава Басаре „Анђео атентата” („Лагуна”), а за роман Вулета Журића „Република Ћопић” („Службени гласник”) гласао је Божо Копривица (председник). Зоран Пауновић, који је од ове године нови члан НИН-овог жирија, потврдио је да је одлуку све теже било донети што се број књига у избору смањивао, а да је заправо најтеже било пола сата до коначне одлуке. Сви чланови жирија мишљења су да су овога пута пресудиле нијансе, та фина „цизелирања” у вредновању.

Према образложењу жирија, које је прочитао Михајло Пантић, роман Драгана Великића „Иследник” сугестивно је и слојевито исприповедана прича о условљености појединца сложеним егзистенцијалним околностима на које се не може рационално утицати.

– Шта обликује човека? На кључно питање целокупне модернистичке књижевности, питање идентитета, Великић у роману „Иследник” одговара тематизацијом најразличитијих видова обликовних утицаја, почев од породичне приче, родитељских судбина, преко порекла, историје, друштва, идеологије, уметности, географског простора до енигме генетског наслеђа, која се разрешава у свакој појединачној егзистенцији, рекао је Михајло Пантић, додајући:

– Драган Великић својим романом уобичајену архетипску релацију отац – син замењује преиспитивањем односа мајке и сина, пресудног за обликовање једне уметничке биографије. Успевајући да оствари равнотежу између префињено емоционално исповедног тона, хронике минулог времена и конкретног простора испуњеног међусобно условљеним судбинама, препуштеним хировима историје, Драган Великић романом „Иследник” остварује висок уметнички домет, приповедним поступком, темом и препознатљивим стилом репрезентативним за савремени српски роман.

По речима чланова жирија за доделу НИН-ове награде, ове године било је теже него прошле донети одлуку који је најбољи од шест романа у најужем избору, међу којима су била и дела Милисава Савића „La sans pareille” у издању „Агоре”, затим Дане Тодоровић „Парк Логовској” („Геопоетика”) и Љубице Арсић „Рајска врата” („Лагуна”). Књижевни критичар Тамара Крстић први пут је ове године чланица НИН-овог жирија критике, којем је, како каже, приступила са одговорношћу. По њеним речима у фокусу пажње жирија ове године био је посебно сам прозни текст. Посматрајући савремену српску књижевну сцену, Тамара Крстић уочила је њену тематску разноликост, дела која позивају на књижевну историју и читање писаца као што су Достојевски, Гогољ, Бокачо, Ћопић, а посебно је указала на то да треба прочитати свих дванаест дела писаца у ужем избору за НИН-ову награду, међу којима су и дела Дане Тодоровић, Владимира Табашевића и Љубомира Кораћевића.

Јасмина Врбавац истакла је да је жири радио изузетно посвећено, пажљиво читајући близу 180 пристиглих књига (неке и по више пута), а образлажући свој глас дат Светиславу Басари рекла је да се о овом аутору у последње време више говори, да се он више подразумева него што му се посвећује истинска књижевно-читалачка пажња.

Михајло Пантић себе види као ветерана НИН-овог жирија, трошећи већ други „мандат”. Признаје да се овога пута двоумио између Великића и Басаре, које поред Радослава Петковића види као најзначајније романсијере српске књижевности.

Лауреат Драган Великић изразио је „умерено” изненађење одлуком жирија, будући да је признање могао да добије било ко од писаца из ужег избора, али је приметио и то да НИН-ова награда посебно на друштвеним мрежама, уочи проглашења добитника, изазива велико интересовање чак и оних које књижевност не занима посебно. У интервјуу који је Великић поводом романа „Иследник” дао за наш лист, 10. јула прошле године, награђени писац је рекао:

– Не може се унедоглед живети са свим оним лошим што смо доживели, што се гомилало у нама, и што обухвата велики део нашег сећања. Пре свега, било је то време језиве концентрације свакодневних злочина. Излазак из куће суочавао нас је с реалношћу. Сетимо се шверцера са канистерима, незаменљивих шеика распоређених по тротоарима широм Србије, црне берзе, старе девизне штедње, свих оних видова пљачке под патронатом државе. То је почетак расула чије последице и данас осећамо. Дуг је пут до уређене државе. Да се разумемо, и у уређеним демократским друштвима има неправде и лоповлука, али постоји систем који се против тих појава више или мање успешно бори. Код нас је управо систем легло криминала и корупције. То нашу ситуацију чини безнадежном. Грађани постају апатични. У таквим околностима велике су могућности манипулација.