Подели

Ђукановић и његово окружење деценијама су земљу усмјеравали ка ”агентима  утицаја”, што је данас  један од од основих механизама за постизање интереса НАТО, ЕУ, САД неких других земаља и транснационалих компанија.

Кључни задатак који је постављен Ђукановићу, као пуком извршиоцу, је обезбјеђивање евроатлантске интеграције Црне Горе. Извршиоцу који је потчињен, контролисан и у пуној мјери зависан од својих ”западних партнера”.  При том, Ђукановић је све до сад покушавао да води перфидну, двоструку игру са својим западним газдама, обраћајући пажњу углавном на своје личне интересе.

Прво је руководству САД, НАТО и ЕУ, представљао успјехе евроатлантских интеграција и недвосмислено их увјеравао о неупитној личној посвећености евроатлантском курсу. Друго, распрострањен систем корупције је дозволио  Ђукановићу да искористити западне кредите у интересу личног и богаћења најближег окружења. Треће, деценије криминалног система рада Ђукановићевог режима учинили су Црну Гору једнако непријемчивом, како за западне, тако и за руске инвеститоре и капиталне пројекте.

Ђукановић и његово окружење никада нијесу интересовали озбиљни стратешки и инфраструктурни пројекти – њих је интересовала само тренутна лична добит.  Тако, рецимо у туризму, је дозвољен урбанистички хаос и масовна изградња станова на самој обали мора, умјесто хотела који би запошљавали људе и државном буџету донослили континуиране приходе.Урбанистичке дозволе су биле резервисане за Ђукановића и њему блиске људе, који су за кратко вријеме зарадили милионе евра, а државу трајно лишили важног ресурса, инструмента развојне политике у смјеру отварања нових радних мјеста, и како смо горе истакли континуираних пореских прихода.

У овој апсурдној ситуацији, важна улога усмјерила се управо ка туристичком сектору, јединој области привреде која у домаће економске токове уноси здрав новац. У овом моменту намеће се нужност како од туристичке привреде узети средства за подршку пројектима, које Ђукановић изводи по поруџбини својих западних ментора.

Увођењем санкција од стране Русије, Ђукановићу би се дало јасно до знања да свако будуће спонзорисање анти-руских пројеката руским новцем више се неће поновити.Русија би овим мјерама у првом реду, извршила би притисак на Ђукановића да омогући спровођење слободног и демократског националног референдума. На овом референдуму, поред осталих грађана гласали би радници туристичких агенција, хотела, ресторана, продавница и грађевинских предузећа, таксисти и власници туристичких апартмана. То су десетине хиљада људи чији доходак зависи у потуности, или великој мјери зарадом од руских туриста и приватних инвеститора.

Не само интереси грађана чији је посао уско повезан за туризам, већ интереси свих грађана Црне Горе угрожени су понашањем владе Мила Ђукановића, која је под притиском запада спријечила велике руске инвестиције на територији цијеле државе. Све то наравно може да се промијени и поново компезује уколико земља одабере војно и политички неутралну позицију.

Грађани земље морају да схвате да њихова лична судбина и судбина Црне Горе треба да зависи искључиво од њиховог слободног избора.  И избор сваког појединачно опредијелиће избор земље. Тада никакав Ђукановић, заједно са својим репресивним и прогандистичким апаратом, и никакав систем међународних ”агената утицаја” не може засметати народу Црне Горе да направи свој демократски и слободни избор.