Подели

Државна дума је одобрила предлог закона који Русији даје право да у неким случајевима не испуњава одлуке међународних судова, а то се пре свега односи на одлуке Европског суда за људска права. Према предлогу закона, на захтев председника или владе Уставни суд РФ има право да ове одлуке  прогласи неважећим.

Државна дума притом сматра да ће овакви случајеви „бити појединачни”, а да сам предлог закона ни на који начин не нарушава „инвестиционе активности или заштиту приватне својине” Русије. Посланици такође истичу да је то у складу са праксом у свету и да слични случајеви већ постоје у европским земљама (на пример, у Немачкој и Великој Британији).

Посланици су још на лето 2015. године покренули питање приоритета међународног права над националним. Тада је Уставни суд донео тумачење да Русија има право да не испуњава неке одлуке Европског суда за људска права.

Појава оваквог предлога закона највише је у вези са тешком ситуацијом у земљи и изван ње, објаснио је у интервјуу за „Руску реч” адвокат, доцент Московског државног правног универзитета Александар Манов. „Нажалост, правна политика је код нас данас сувише исполитизована. Мислим да посланици желе да се осигурају у случају покушаја дасе на нашу земљу изврши притисак споља и за то имају разлога”, сматра он.

Европски суд за људска права нема извршни орган, он делује кроз комитет министара Савета Европе, у којем Русија сада има доста затегнуте односе. Осим тога, постоје случајеви који представљају реалан проблем за Русију.

„Да, људска права су суверена, али и држава је суверена. То је осигурање против захтева који би могли да угрозе благостање другог дела становништва. Између осталог, то се односи на одлуке које Русију обавезују да акционерима нафтне компаније ’Јукос’ исплати 1,87 милијарди евра”, изјавио је Манов.

Адвокат је уверен да се то неће одразити на типичне ситуације и обичне грађане. Истина, овакав став Државне думе није перспективан: једном ће се односи нормализовати и Русију ће Европа подсетити да не није испоштовала европско право.

Чланак је објављен уз писмено одобрење редакције „Руске речи“.