Подели

Чест је гост Београда, а овом приликом посетила га је да би отворила 60. Сајам књига и представила нашој публици књигу Славенка Терзића: „Стара Србија, трагедија једне цивилизације“.

Говорећи својевремено о свом политичком програму, написала је да јој је циљ остварење „дневног реда“ који би значио испуњење неколико важних тачака у развоју Русије. То су, између осталог, подизање Русије из провалије; права социјална држава, самосталност Русије као велике државе на светској сцени…

— Надам се да то није дневни ред само за мене и моје колеге политичаре, већ и за целу земљу и руководство, каже Нарочницка за Спутњик. — Све се то већ остварује. Сведоци смо успостављања националне воље и самосталности Русије почевши од Путиновог минхенског говора, па преко признавања Осетије и Абхазије, повратка Крима. Запад то не може да преживи. Они су навикли да са Русијом може да се понаша као са вазалом, зато садашња самостална политика Русије изазива реакцију Запада. Русија зна тачно шта жели и како види будућност. У том погледу видимо јасну промену, Русија је обновила своју геополитичку мисију, односно одговорност за то што се дешава у свету.

Када је реч о социјалној сфери, нисмо задовољни. Постоји огромно социјално раслојавање, које није примерено демократској земљи 21. века. Такво раслојавање је више карактеристично за средњи век. У Европи тога нема, на пример у Француској се веома пажљиво прати да се неко не обогати, између осталог и строгим пореским системом.

Када је реч о самосталности Русије као велике државе, то видимо сваки дан. Препород старе Русије, које смо се стидели, догађа нам се пред очима. Русија се препородила и подсетила ко је она била, што је својствено руској култури и православљу. Такав осећај прави од народа нацију, а не само становништво. Нација је један организам, са својим историјским сећањима, са истим вредностима о добру и о злу. Руска нација је сада способна да види своје националне интересе, способна да пронађе сагласност између прошлости, садашњости и будућности. То је залог за нашу позитивну будућност, која није везана за пад или раст цене нафте.

Снага Америке је у штампању долара а не у ракетама

Рекли сте да Запад не може да поднесе препород Русије. Зашто је то тако? Сведоци смо да у овом тренутку Русија, ратујући у Сирији, заправо помаже Западу да се избори против ИД, па ипак, наилази на бројне осуде…

—  Зато што је Западу важнија властита контрола и жеља да истисне Русију са Блиског истока. На жалост, Европа је под јако великим утицајем САД, а САД не могу да постоје ако дрско не узимају данак од читавог света јер је економија САД изграђена на Вавилонској кули и зеленом папиру. Дуг САД је невероватан, па ником ништа. Главно оружје САД је штампање долара, а не тенкови, ракете, авиони. САД осећају да ће изменом односа снага међу цивилизацијама, захваљујући све јачој Кини, исламском свету, бити неизбежно да се формирају зоне које ће покушавати да се ослободе тоталне контроле емисије долара. И Америка да би се одбранила, увлачи свет у хаос.

Код нас се често чује да су Срби мали Руси и да свет на нама испробава све оно што би желео да уради Русији…

— У томе постоји део истине јер није случајно да још од Првог српског устанка, идеја о консолидацији Срба у једну државу је била кошмар за Запад. Они су одувек знали да је Србију јако тешко искористити против Русије, упркос разним лобистичким покушајима. Једноставно немогуће је Србе поставити на фронт против Русије. Не треба заборавити да је судбина поставила Србију на стратешко место у региону, тако да и пре него што је Русија постала јака држава, и учесник у свим важним одлукама, судбину балканских народа нису решавали балкански народи. Србија је на жалост увек због тога страдала. Сваки покушај мешања Русије је дизао на ноге све највеће земље света.

У савременом свету нема победника

Све чешће се говори да је руска интервенција у Сирији учинила крај једнополарном свету. Да ли је то заиста тако?

— Једнополарни свет није успео. Кина се по БДП-у већ изједначила са САД, иако се раније сматрало да се то неће десити пре 2050. године. То ће бити економија број један, ништа више ту не може да се промени. Земље се не боре за нуклеарно наоружање зато што им је то неопходно, већ да би се осигурале од уцена и притисака САД. Америка ће пре или касније морати то да призна. Наравно да ће они још дуго остати јаки, али неће бити једини.

Не бих говорила о тријумфу Русије јер сматрам да у савременом свету, где сви деле исте проблеме, нико више не може да тријумфује. Након Горбачова бојим се наглих успеха, нека вас бог од тога сачува, јер након наглих успеха обично следи велика провалија. Мали кораци, то је нама потребно, али то је јако компликовано. Поносим се нашим министром Лавровом… Моји пријатељи из Енглеске и Француске су гледајући на Путина и Лаврова једном рекли: завидим вам јер ви имате титане а ми имамо Пигмеје.

Не можемо да избегнемо питање о Црној Гори. Како оцењујете оно што се данас тамо догађа, поготову отворене оптужбе да Русија подстиче протест против вечитог владара Ђукановића?

— То је лаж. Ђукановић се понаша као да је постављен ту да спроводи антисрпску и антируску политику. НАТО је његов сан још од почетка века. Јасно је да становништво то не прихвата. ЕУ неће решити ни проблем корупције ни недостатак инвестиције, мени је жао Црне Горе. Русија има илузију да је Црна Гора свећа у планини која је спремна да дâ живот за нашу веру, иако то, нажалост, није истина. То говори о незрелости нације, упркос дугогодишњој традицији државности. Ја бих волела кад би Црногорци разумели да уласком у НАТО постају инструмент против Русије и Руса. ЕУ је мамац, а главни циљ је НАТО против Русије, да тамо буде база како би се теоретски одатле подизали авиони за Русију. Плус излаз на море… Борба за излазак на Средоземно море је увек била главна тема. Русија је ту тврд орах који ломи зубе.