Подели

Операција присиљавања Србије да се одрекне своје јужне покрајине почела је још 2008, једностраним проглашењем њене независности. Није тајна ко је био спонзор тог антисрпског акта који утире „мапу пута“ принуде…

Убрзо после мог доласка у Београд 2008, покушао сам да у разговорима с руководством ваше државе и у својим јавним наступима и говорима предвидим развој догађаја. То јест, да објасним како ће Европска унија покушати да „зароби“ Србију у непрегледни низ обећања, споразума, стандарда и обавеза. Рекао сам тада да ће Запад, када је реч о односу са Приштином, користити свој тајни лек – технологију „конструктивне двосмислености“. Реч је о ситуацији када споразум дозвољава свакој страни да га интерпретира у своју корист. То ће створити утисак да званично нико од Београда не очекује да формално призна независност Косова. Све до оног часа кад Србији буде остао још један корак у преговорима с ЕУ. Тада следи ултиматум – признајте независно Косово! Нажалост, као што видите, моја предвиђања су се обистинила.

И врло ми је јасна комплексност и тежина дилеме „ЕУ или Косово“ коју Србија данас мора да разреши. Баш зато, по мом мишљењу, таква одлука може бити донета само на основу најширег консензуса већине грађана Србије, а не само става владајуће већине, која се нашла у фотељама услед свог политичког преображаја. Овде нарочито истичем да ово нипошто није мој покушај уплитања у унутрашње ствари Србије, већ просто само мишљење некога са стране. Није уопште спорно да српско друштво само мора донети ову тешку одлуку.

Питате, како Русија може помоћи Србији, шта је до сада могла да учини? Прво, Русија никада пред Србију неће постављати никакве захтеве. Друго, непрестано наглашавамо да с поштовањем прихватамо сваку одлуку коју Србија донесе. И коначно, Русија ће на темељима вековне традиције, пријатељства, лојалности и узајамне подршке два народа, енергично наставити да гради све врсте узајамно корисних билатералних договора, без икаквих предуслова. Увек нам је драго да видимо Србе у кругу наших најближих пријатеља.