Подели

Специјални лет авионом“ ту-154″ трајао је скоро седам часова, са међуслетањем у бази Маздок ради танкирања горива. После се летело преко Каспијског мора, кроз ваздушни простор Ирана и Ирака. У авиону је било десетак руских новинара, по један амерички, кинески,француски, јапански и немачки, те извештач „Политике“.

Нико није покренуо тему шта је то, дан пре, хитно довело сиријског председника Башара ел Асада у Москву и шта му је Владимир Путин рекао.

По мојој процени, Путин је саопштио Асаду да његова војска мора брже да дејствује и да руска авијација неће полетати због тројице терориста у некој згради. Сиријска војска мора да одради копнене операције, али је питање да ли се тим војницима гине пошто вероватно мисле да ће им Руси одрадити цео рат из ваздуха. Друга могућа тема разговора Путина и Асада у Кремљу јесте са којим би то опозиционим снагама Асад пристао да разговара кад је будућност Сирије у питању. Долазак Асада у Москву његов је први излазак из Сирије после 2011. године.

У јутарњој измаглици, руски борбени авиони постројени су на стајанкама, транспортни „иљушини-75“ слећу, а два борбена хеликоптера „Ми-24” непрекидно висе у ваздуху патролирајући и осматрајући терен око базе. Наоружане „умерене“ опозиције има свуда, а припадници Исламске државе били су у једном моменту око 40 километара од базе.

Оно што база Хмејмим одаје на први поглед јесте да су Руси овде дошли да остану дуже. Писте и стајанке су сређене, за ловце С-30СМ изграђена је посебна стајанка, командни торањ аеродрома обновљен је и модеран, низови контејнера за становање официра, подофицира и војника, кухиње, трпезарије, паркинг простори за борбена и неборбена возила, магацини…Граде се нове зграде, обнављају старе и запуштене, асфалтирају се саобраћајнице, инжењерија ради пуном снагом. На посебној стајанци један противподморнички „Ил-18”, што значи да Русима у Средоземљу не треба носач авиона, имају Сирију.

ЛАЗАНСКИ СТИГАО У СИРИЈУ
ЛАЗАНСКИ СТИГАО У СИРИЈУ

На земљаним узвишењима унутар базе распоређена је батерија ракетног система панцир. Мало даље је радар типа П-35, а чини ми се да сам видео и систем „красуха“. У возном парку има на стотине камиона, двадесетак оклопних транспортера БТР, џипова „тигар“.

Руси су дошли да остану

Припадници руског ваздухопловства носе каки униформе, заправо неку полунаранџаству боју, могу да носе и кратке панталоне, док је СПЕЦНАЗ обучен у камуфлажне униформе први пут виђене на Криму прошле године. Тенкове нисам приметио, ако их има укопани су у систем одбране базе.

Интензитет летења, био је барем до 14 сати, „нормалан“ за ратне прилике. Полетела су четири бомбардера „Су-24″, шест јуришника „Су-25″, четри бомбардера „Су-34″ и два ловца „Су-30СМ“. Истовремено су слетела два транспортна „иљушина-75″ и један „руслан“. По мојој процени, руски пилоти у бази Хмејмим имају у просеку најмање по два „излаза“ дневно, што обезбеђује досадашњи број борбених налета. Броја авиона углавном се поклапа са бројем летелица које су Американци установили свемирским извиђањем.

Руска војна саопштења, а портпарол Министарства одбране генерал Игор Конашенков данас је овде у Сирији, углавном се своде на број руских налета и који су циљеви погођени. Што се тиче копнених операција, сиријска војска опрезно напредује покушавајући да прво одмакне снаге Исламске државе и наоружане опозиције од турско-сиријске границе, а затим их расече и сатера у „котлове“, као што је то био модел опкољавања у источној Украјини. Видећемо да ли то једноставно Сиријци желе да копирају тактику Донбаса и је ли то уопште могуће у Сирији. Мислим да ће припадници Исламске државе избегавати већу концентрацију својих снага, слично ће поступати и снаге наоружане опозиције.

Најжешће борбе се и даље воде у провинцијама Идлиб и Алепо. Руси ће вероватно повећати нелет својих пилота, али без помоћи Иранаца сиријској армији на копну биће врло тешко у копненим борбама. Заузимати срушене градове као што су Алепо и Хомс, значи борбу за сваку зграду, за сваки спрат, ту се сваки бранилац лако скрива у рушевинама и нападач мора да има барем четири до пет пута више снаге од онога који брани.

Остатак текста можете прочитати у штампаном издању „Политике“.