Подели

Објављивања извештаја холандског одбора за безбедност и руског концерна „Алмаз-Антеј” о паду малезијског авиона на лету МХ-17 прошле године у источној Украјини јуче су праћена многобројним обртима. За неке западне владине институције, медије и експерте велико изненађење било је то што холандски извештај није означио као кривца ниједну страну у украјинском сукобу, па су настојали да извештај усмере у правцу који им одговара.

Извештаји холандског владиног одбора и руског концерна за производњу ракетних система, који су јуче представљени на конференцијама за новинаре, прво у Москви, а затим у холандској ваздухопловној бази Гилзе Ријен, подударају се у налазима да је ракета испаљена из противракетног система „бук“, који производи овај руски концерн, али се разлике односе на тип ракете.

Док се у руском извештају, на основу симулација, наводи да је ракета испаљена са територије под контролом владе у Кијеву, у холандском извештају се не наводи ко је испалио ракету, јер, како је рекао шеф владиног одбора Тјибе Јустра, „одбор није био овлашћен да одговори на то питање”.

Међутим, Бела кућа је непун сат по објављивању ових резултата холандски извештај назвала „прекретницом” и „путоказом“. Иако у холандском извештају није наведено ко је испалио ракету, у писаном саопштењу америчка администрација је навела да је „њихова процена непромењена – авион на лету МХ-17 оборила је ракета земља–ваздух испаљена са сепаратистичких територија под контролом снага у источној Украјини”. Оценивши холандски извештај као „важан корак у напорима да се позову на одговорност они који су одговорни” за катастрофу, портпарол Савета за националну безбедност Нед Прајс је у овом саопштењу написао да ће „САД у потпуности подржати све напоре да приведу правди оне који су одговорни”.

По објављивању холандског извештаја, огласио се и међународни тимтужилаца,који су радили накривичној истрази обарања авиона. Они су навели да су идентификовали „особе којима је то било у интересу” .

Тужиоци су рекли да су њихови закључци независни и да „воде до тачке у истом правцу”. Међутим, Ројтерс је у овој својој вести напоменуо да холандски тим није идентификовао никога по имену.

Шеф холандског одбора Јустра је, на конференцији на којој није било предвиђено постављање питања, рекао да се авион на лету МХ-17 срушио због експлозије бојеве главе 9н314м на удаљености мањој од једног метра испред кокпита и да је ракета убила три члана посаде и одломила предњи део авиона. „Ова бојева глава уклапа се у врсте пројектила који се користе у ракетном систему ’бук’ земља–ваздух”, рекао је Јустра после 15-месечне истраге.

Холандски одбор је закључио и да је Украјина требало да затвори ваздушни простор за путничке летове над источном Украјином због сукоба који су у то време били у јеку, али да „нико није мислио на могућу претњу цивилним авионима”. На састанку сапородицамажртава пре конференције за медије, Јустра је рекао да су путницикоји нису убијени дејством пројектилабили у несвесном стању због декомпресије у авиону инедостаткакисеоника на 9.950метара.

Руска агенција Спутњик је у свом извештају о представљању холандског налаза навела шири део извештаја него што је то учинио Ројтерс. Објавили су да је холандски одбор навео да је истраживао и одакле је ракета могла да буде испаљена, закључивши да је то могло да буде учињено са простора од 20 квадратних километара у области источне Украјине. Такође су навели да је одбор одбио даље да коментарише тачну локацију са које је лансирана.

Трисимулацијекоје су направиле Холандија, Русија и Украјинапредстављају различителокацијелансирања.

На основу њих руски војни експерти су навели да је „боинг” на лету из Амстердама за Куала Лумпур, у коме је 17. јула прошле године погинуло свих 298 путника и чланова посаде, оборен ракетом 9М38у области насеља Зарошченскоје. Челник „Алмаз-Антеја” Јан Новиков је, како је пренео Тас, додао да су раније из самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР) саопштили да је то место на дан несреће било под контролом украјинске војске. Према тврдњама војног концерна, производња ракета 9М38, завршена је још у Совјетском Савезу 1986. године и после тога је повучена из наоружања војске Русије.

Овај војни концерн је донео закључке на основу резултата рада суперкомпјутера, који је симулирао 14 милиона комбинација погодака летелице деловима ракете. Саветник главног конструктора „Алмаз-Антеја” Михаил Малишевски је рекао да те симулације доказују да при лансирању ракете са територије коју је држала милиција источне Украјине, како тврди међународна комисија, гелери ракете нису могли погодити мотор и лево крило. „На симулацији која би представљала овакве околности – нема ни једне рупе. Односно, при доласку ракете из Сњежног (милиција источне Украјине) леви мотор није могао да буде оштећен”, казао је Малишевски. Док су у симулацији која узима у обзир да је ракета испаљена из Зарошченског (где су биле владине снаге) најмање 22 гелера могла да ударе у леви мотор. Новиков је рекао да су вероватну локацију испаљивања ракете установили са прецизношћу од четири километра.

„Потпуно је очигледно да је, ако је ’боинг’ оборен системом ’бук’, то могла да буде само ракета 9М38, односно старија ракета од 9М38М1, која нема гелере специфичног облика, какви су наведени у извештају међународне комисије, него гелер оставља карактеристичну рупу у облику лептира, чега на ’боингу’ није било.

Украјински премијер Арсениј Јацењук јуче је окривио руску службу безбедности за обарање авиона над проруском територијом. Наводно цурење података из прелиминарног холандског извештаја летос западне владе и поједини медији су искористили да унапред оптуже проруске снаге у источној Украјини. Руски председник Владимир Путин је то окарактерисао као притисак на истражитеље који још нису завршили свој извештај. Борба је вођена и у Савету безбедности УН крајем јула, где је Малезија упутила резолуцију у којој је захтевано оснивање посебног међународног суда у Хагу за утврђивање околности под којима је срушен авион. Несрећа је третирана као претња по безбедност и мир, предвиђала је да све државе чланице УН, према члану 7 Повеље УН, имају обавезу да суде одговорнима, а уколико то не учине – подлежу санкцијама и другим мерама, које чак предвиђају и употребу оружане силе. Русија је поднела свој предлог резолуције која није разматрана и на крају је ставила вето на усвајање малезијске резолуције.

Велики притисак на холандску владу током афере цурења непроверених информација извршили су холандски медији, који су захтевали доступност докумената, потом се жалили да су документи редиговани и да нису дали на увид све, као и да су многа места у тексту затамњена. Холандска телевизија РТЛ претила је да ће владу извести пред суд јер „желе релевантне чињенице како би могла да буде спроведена озбиљна реконструкција учинка владе”.