Подели

Хоће ли се остварити Путинова жеља, зависи пре свега од резултата председничких избора у Белорусији који ће се одржати 11. октобра. Ако победи фаворит, садашњи председник Александар Лукашенко, онда ће руска министарства одбране и спољних послова заједно са белоруским колегама припремити међудржавни договор о отварању руске базе.

Социјалдемократска партија, коју ће на изборима представљати Татјана Короткевич (38), залаже се да Белорусија буде потпуно неутрална и да на њеној територији нема никаквих војних база па ни страних војника. То значи да, ако она победи, из Белорусије морају да оду руски пилоти и други официри. Против отварања руске базе у Белорусији је и стари опозиционар Алексеј Јанукевич, лидер партије Белоруски народни фронт.

– Отварањем руске базе садашње руководство нарушава неутралност која је проглашена уставом. Ми видимо шта се догодило на Криму где су Руси такође имали базу – каже Алексеј Јанукевич.

За време боравка у Сочију на форуму Русија-Белорусија, који је одржан 18. септембра, о поменутој авио-бази Лукашенко је говорио са Владимиром Путином и оповргао тврдње „неких паметњаковића“ да се он окреће Европи и удаљава од Русије.

– Неки паметњаковићи у Русији, а и ми их имамо довољно, треба да престану са причама о тобожњем окретању Белорусије. Ми не намеравамо да мењамо приоритете спољне политике. Били смо заједно са Русијом и бићемо – казао је Лукашенко.

Белоруски војни експерт Александар Алесин каже да је формирање нове базе у Белорусији заправо одговор суседним земљама које се наоружавају.

До распада СССР-а у Бобрујску су била два штаба, ваздухопловне и тенковске армије. У тадашњој совјетској авио-бази су били бомбардери који су могли да носе атомско оружје.

Сада се планира да у овој ваздухопловној бази буду од следеће године многонаменски руски ловци који могу прецизно да гађају не само циљеве у ваздуху него и на земљи.

НАТО удвостручио летове

У руском министарству одбране кажу да се 2015. број извиђачких летова авиона земаља чланица НАТО удвостручио, а број вежби у близини граница се повећао са 95 на 150. Почетком септембра у шест земаља источне Европе отворени су штабови чији ће задатак бити организовање снага за брзо реаговање. Ради се о Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Бугарској и Румунији.