Подели

Већ 16. септембра на дневном реду Скупштине Црне Горе биће питање могућег прикључења НАТО пакту, а већ у децембру земља може добити позив за чланство.

Руска дипломатија, која је много тога преспавала у балканској проблематици ипак почиње да се буди, пише аутор, мислећи на идеју стварања неке врсте „Балканске Швајцарске” – појаса држава које не припадају НАТО блоку.

„То није само нека врста подсећања на „стара добра Титова времена”, када је Југославија била лидер несврстаних, земаља подједнако удаљених од НАТО блока и Варшавског пакта. Предност такве идеологије су независност и територијални интегритет малих држава, а то би им гарантовала Русија, можда и НАТО земље. То је крајње актуелно за Србију, Македонију и Црну Гору, ако се присетимо питања Велике Албаније.”

Сличан предлог Русија има већ написмено, подсећа Крутиков. У разради тог документа је учествовао и московски Балкански центар међународне сарадње којим руководи бивши руски амбасадор у Београду Александар Конузин.

„Друга је ствар што је време већ изгубљено, а потенцијал различите врсте „меке силе” (као, уосталом, и „тврде”) на Балкану је истрошен. Русија је кроз историју доста утицала на Балкан и због тога је могла дуго да задржи своје позиције у овом региону. Али САД су се већ прошле године окомиле на земље које су традиционално блиске Русији. Тај притисак се подударио са периодом „сна” московских институција које су дужне да прате ситуацију на Балкану”, стоји на крајучланка објављеног у листу „Взгляд”.

Чланак је објављен уз писмено одобрење редакције „Руске речи“.